Читам

Уопште ја читам прилично много, али никада нисам себи поставио циљ «прочитати што је више могуће књига». Количина прочитаног сама по себи нема посебног смисла. Много је важније које идеје после тога остају у глави и да ли оне мењају твоју перцепцију света.

За забаву:

— Научна фантастика и космичке опере. Вероватно један од најдражих жанрова. Увек ми је било занимљиво не толико сама авантура, колико покушај да замислим каква може бити будућност човечанства, какве нас технологије чекају и какве ће проблеме они створити.

— Класици, али веома селективно. Са годинама је дошло разумевање да статус «класик» још увек не значи да ће књига бити занимљива управо теби. Огроман број дела која је уобичајено сматрати великим, лично мени изгледају досадно или једноставно неактуелно. При томе постоје књиге које и после деценија па чак и векова остају зачуђујуће живе.

— Мотивационе књиге попут «како постати успешнији», «како правилно распоредити време» или «како оставити пушење». Читам их ретко, пре из радозналости. Обично је резултат предвидљив: још један скуп једноставних савета које сви и онако знају, али из неког разлога не користе. Понекад је корисно пречитати такве ствари не ради нових знања, већ да би се још једном разумело зашто оне лоше раде у реалном животу.

— Историју. У школи сам овај предмет, искрено речено, доживљавао пре као скуп датума и презимена, па се прави интерес тада није ни појавио. Сада читам и разумем да је без историјског контекста немогуће нормално разумети савремени свет. Можда у школи једноставно нисам био спреман да то доживим онако како доживљавам сада.

— Много литературе из физике. Не зато што намеравам да постанем физичар, већ зато што је физика један од најбољих начина да се разуме како је уређена реалност. Од уређења атома до порекла Универзума — сваки пут се изненадиш колико је чудан и леп испао наш свет.

— Научно-популарни чланци. То је вероватно најједноставнији начин да се мозак константно држи у стању радозналости. Нова открића, технологије, истраживања — све се то постепено склапа у целовитију слику онога што се дешава.

Са коришћу:

Искрено речено, већ је овај списак довољан да попуни слободно време за неколико месеци унапред. А ако се додају чланци, истраживања, техничка документација и материјали за рад, постаје јасно зашто је немогуће прочитати чак ни мали део онога што би се желело.

Чини ми се да је један од главних проблема савременог човека — не недостатак информација, већ њихов вишак. Раније је главни задатак био пронаћи знање, сада је главни задатак — научити изабрати оно што заиста вреди твог времена.

Зато сам одавно престао да покушавам да читам «све важно». Важно за једног човека може бити потпуно бескорисно за другог. Много је занимљивије сакупљати сопствену библиотеку идеја — из различитих области, различитих епоха и различитих тачака гледишта.

У коначном исходу добре књиге су потребне не да би се ставила штриклица поред наслова. Оне су потребне да би после њих већ мало другачије гледао на свет око себе.