Мотивационе књиге

Читао сам ту на досуге све те култне бестселере попут Кијосакијевог „Богатог тате” или „Мисли и обогати се” Наполеона Хила. Слушајте, па свака страница смрди истом јефтином порнографијом за мозак. Звучи јадно: *„Веруј у себе! Можеш ти то! Ти си сјајан, све ће ти успети! Ево ти тајних чаробних правила!”* — плус тона примитивних, баналних савета.

Сва та розе жвакаћа гума је краткорочни сурогат. И не функционише из једног сасвим очигледног разлога: у стварном свету, на самом врху, правила игре су суштински другачија.

Ако погледате историју политике и власти, колосалне резултате су увек постизали сасвим конкретни ликови. Не насмејани оптимисти из бизнис школа, већ оштећени, комплексирани, дубоко увређени социопати.

Само погледајте ову листу:

* Пиноче, Хитлер, Хо Ши Мин
* Ким Ир Сен, Стаљин, Лењин
* Пол Пот, Наполеон, Мобуту
* Хирохито, Мао Цедунг, Бокаса, Путин

Мислите ли да их је покретала јадна, инфантилна мотивација у стилу „верујем у себе, ја то могу”? Смешно. Судећи по историјским подацима, њихови доживотни сапутници била су три друга јахача: **параноја, огорченост и комплекс ниже вредности**. Управо та разарајућа унутрашња критичност их је вукла ка врху. Газили су преко људи са једним циљем — да целом свету докажу да су велики, а не ништавила. И у неком тренутку су стварно постајали велики.

Наравно, може се приговорити: а шта са Алберт Ајнштајном, Никола Теслом или Леонардом да Винчијем? Они нису имали параноју нити манијакалну жељу да утопе конкуренте у крви. Ко зна који су их демони заиста изједали изнутра, али чињеница остаје — може се бити невероватно успешан, велик и значајан без очигледних менталних мана.

Али знате ли шта уједињује тиране-психопате и геније науке? Ни једни ни други никада нису читали мотивационе цитате на друштвеним мрежама. Никоме од њих није била потребна примитивна вера у себе.

Све их је покретала тотална, фанатична опседнутост. Само код једних је била тамна — израсла из увреда и комплекса, а код других светла — рођена из искрене страсти према свом послу. Па наравно и генетска лутрија — без ње јасна ствар никако.

А шта у међувремену раде момци који посећују мотивационе тренинге и семинаре? Како су били нико, тако и остају. Само сада су „верујући у себе” нико.

Не позивам вас да одмах сада гајите параноју или тражите на кога да се увредите. Једноставно предлажем да своје време користите паметно и не трошите га на шарлатане који продају лажну инспирацију. Право гориво за велика дела је или тамни бес или светла опседнутост идејом. Трећег нема, а осмехе коучева оставите будалама.