dimabagow

Радна биографија

Увод

Рођен сам 1989. године у Павлограду, граду осамдесет километара од Дњепра. У први разред кренуо сам већ у Дњепру, током школовања променио три школе и завршио девет разреда. Потом сам уписао техничку школу. Већ после трећег разреда нисам волео да учим; техничку школу, као и факултет, завршавао сам новцем који сам зарађивао, па своје образовање сматрам незаслуженим. Боље да испричам чиме сам се бавио да бих зарадио новац за мито.

2001. година - Први посао, са дванаест година, био ми је помоћни радник на градилишту. Нема ту много да се прича: нисам радио због породичне оскудице, већ зато што ми се свиђало.

2002. година - Други посао, са тринаест година, постао је мој први ИТ посао, и одмах на даљину. Идеална варијанта за тинејџера била је индустрија за одрасле: мреже за размену линкова, видео-сајтови и саобраћај. Ту сам зарадио први новац који ми је много значио и корисно применио вештине које сам раније сматрао само забавом.

2003. година - Претходно искуство омогућило ми је да упознам старије колеге, који су ме увели у фриленс. Писао сам софтвер, углавном за веб, за прекоморске клијенте и добро савладао стек Linux/Perl/JS/HTML+CSS.

2004. година - Уписао сам академију ШАГ на смеру за веб развој и завршио је ванредно. Тамо је било неколико занимљивих предавача. То је унело систематичност у хаос мог знања, али, нажалост, није много подигло његов укупан ниво. Наравно, наставио сам да радим као фриленсер.

2005. година - Регистровао сам предузетничку радњу (bagow.com) на име рођака и почео да развијам веб-сајтове, баш када је у Украјини наступио бум. Правио сам једноставне сајтове за мале компаније, по цени од $100 до $500. Школовање у ШАГу донело је неочекивану корист: познавао сам много људи са сличним вештинама, па сам могао да прихватам више наруџбина него што сам могао сам да урадим. На врхунцу је понекад стизала једна или две наруџбине дневно. За мене је то био астрономски новац.

2007. година - Bagow.com је порастао и усмерио се ка сложенијим софтверским решењима са нагласком на науку и инжењерство, који су ме одувек занимали упркос мојој несклоности образовним установама. Тим је био мали, али су га чинили веома занимљиви људи, окупљени сасвим случајно. Међу нашим тадашњим решењима били су: